Tokom poslednje dve decenije Džoan Kurcberg (Joanne Kurtzberg) koja radi na Duke Univerzitetu, Severna Karolina, SAD, vodi međunarodno poznat dečji program za transplataciju matičnih ćelija dece koja imaju rak, poremećaje krvi i nasledne metaboličke bolesti.
Uspeli smo da pokažemo da transplantacija krvi iz pupčanika spasava život, kao i da poboljšava neurološko stanje dece sa nekim od ovih oboljenja - kaže ona.
A kako je sve počelo
Pre 34 godine kada sam rodila sina, pitala sam svog ginekologa, zašto su nakon porođaja bacili krv iz pupčane vrpce u đubre.
Još tada sam verovala da se može efikasno iskoristiti i mislila da je treba sačuvati, ali ginekolog mi je odgovorio: “Pusti to, to je naučna fantastika” – kaže dr Džona Kurcberg.
Nažalost, čak i danas širom sveta još uvek postoje ginekolozi koji ne veruju u lečenje matičnim ćelijama, jednostavno zbog neznanja.
A ginekolog je jedini lekar koji prati ženu tokom trudnoće i ako je on ne preporuči tu mogućnost i ne podstiče je da izabere ovu uslugu, zašto bi ona uložila novac u nešto što može izgledati kao luksuz? – kaže dr Kurcberg.
Da li je vaš san od detinjstva bio lečenje matičnim ćelijama?
- Apsolutno ne! Odrasla sam u Njujorku, kao i sve tadašnje devojke svirala sam klavir i upisala muzičku akademiju na privatnom fakultetu. Nikada nisam razmišljala o medicini.
Međutim, kako bih zaradila novac za školovanje, radila sam sa autističnom decom i primetila da ih samo ritam i tonovi vraćaju u stvarnost. Ovaj drastičan prelaz iz izolacije u realnost me je fascinirao i odlučila sam da saznam više o autizmu, kako bih pronašla i neke druge vrste pomoći za njih.
Prva transplantacija matičnih ćelija
Izučavanje autizma dovelo je Džoan do medicinske škole a onda je sve krenulo jedno za drugim.
Specijalizovala se za pedijatriju, završila sub-specijalizaciju za pedijatrijsku hemato-onkologiji i počela da proučava relativno novo polje - lečenje matičnim ćelijama. Godine 1988. učestvovala je u prvoj transplantaciji krvi iz pupčane vrpce.
- Ja zapravo nisam radila ništa tokom transplatacije, bila sam prisutna jer sam dovela pacijenta. Lečila sam dečaka koji je rođen sa Frankonijevom anemijom, teškim naslednim obolenjem, koji oštećuje koštanu srž. Pratila sam ga gotovo svakodnevno od dana rođenja do njegove pete godine.
Kada više nisam imala šta da ponudim od mogućnosti lečenja, morala sam da obavestim njegove roditelje da bez presađivanja matičnih ćelija iz pupčane vrpce, on neće živeti duže od šest meseci. Oni su pristali na transplataciju, prvu takve vrste, jer su želeli da znaju da su učini sve, kako bi spasli njegov život.
Petodišnji dečak Metju Ferou je prvo podvrgnut hemioterapiji a potom je urađena transplatacija matičnih ćelija koje je dobio od svoje sestre koja se rodila te godine. Metju je danas zdrav mlad čovek koji vodi normalan život i bavi se edukacijom bračnih parova o značaju čuvanja matičnih ćelija – kaže s ponosom Prof. dr Džoan Kurcberg.